Category Archives: Papuk

Novogodišnji pohod 2016.

01.01.2016. Ovo je prvi “Novogodišnji pohod”, poslije više godina, na kojem smo susreli druge planinare, točnije stare znance iz: Slavonskog Broda, Velike i Alilovaca, a zatim i izletnike koji su takoreći korak do prvog planinarskog pohoda. Posebno me dojmio mladi par izletnika iz SB-a i to ponajviše zbog silnih komplimenta koje smo izmijenjali tijekom kratkog trilateralnog susreta. 🙂 Ukratko nismo sami, niti najluđi. Ima nas, ima… Iako je broj palninara u najavi bio nešto veći, u konačnici na startnu crtu dolaze:

Croats and Hungarians people love hiking

27.12.2015. S obzirom da me Martina glatko odbila kada je riječ o pisanje priče, a ni druge cure se nisu baš nešto otimale – uvodno slovo napisao je Robi na milozvučnom, lako čitljivom i još lakše razumljivom mađarskom jeziku. 🙂 Pécsről kilencen túrtuk át magunkat a fagyos ködön, hogy a napsütötte Papukban találkozzunk horvát barátainkkal. Mišáék rekord létszámmal, tizenhatan jöttek el, így népes kis csapattal indultunk neki a napfényben fürdő hegyeknek. A csúcson 16,4 fok volt december 27-én. Ingujjban masíroztunk

MDP 2015.

13.12.2015. Voćin: a tónál 3-400(?) ember. Teát mérnek, csörögét osztogatnak. Ünnepi beszédek; felsorolják mennyi minden felől jöttek a turisták a Vajdaságtól kezdve Bergengóciáig. A magyarokat megtapsolják. Ezek vagyunk mi. Elindulunk, sok százan, fölfelé: Everest feeling, csak a hó hiányzik. A Markov grob fölötti irtásos gerincről gyönyörű a panoráma a Drávamelléket ködbe borító felhőpaplanra. 800m fölött hó is van már. A csúcson (Točak, 887m) elválunk a tömegtől és Mišáékkal az általam megálmodott útvonalon indulunk tovább. Továbbra is jelzetlen ösvényeken. Ahol van ösvény… Idén

3M na snijegu

29.11.2015. 3M ili u prijevodu – Mira iz Feričanaca, Mira iz Orahovice i Miša iz Slatine. Malo je falilo da se naslov ove priče pretvori u “4M na snijegu”. Nažalost treća mlada dama i četvrta sudionica pohoda iz Našica je zbog nenajavljenih poslovnih obveza odustala u zadnji čas (šmrc). No, ako me intuicija ne vara, upravo bi ta četvrta M-ica napisala ovu priču i vi biste dragi posjetitelji & čitatelji portala “planinarimo.info” sada uživali u jednom sasvim novom viđenju današnjeg

Vlasta Lončarić 2. na Papučkom ceneru

29.11.2015. Na utrci “Papučki cener 2015”, koja se trči od Velike od Anđine barake (10 km) u spomen na jedanaest poginulih hrvatskih branitelja 1991. godine, među brojnim natjecateljima danas su sudjelovali Vlasta, Jasna i Velimir, a nakon dugo vremena sreli smo i Darka Dolovskog, koji je nekada s nama planinario (a danas je obećao da će se ponovo priključiti). Sunčano vrijeme je privuklo zavidan broj natjecatelja (iako ne znam službenu brojku, meni se čini oko 50-tak) manje-više vrsnih sportaša –

Šapice šape štrapaciraju

15.11.2015. Iako je prerano je govoriti o novim članovima, nakon samo jednog zajedničkog “puf, puf, pant” druženja – imam utisak da su Šapice dobile četiri nove gojzerice. Riječ je o Ljiljanu i Damiru, čime se osječki ogranak opasno približio mogućnosti otcijepljenja do samoopredjeljenja. 😉 Nadam se kako takav crni scenarij nećemo gledati, jer ćemo im (zlu)rado prepustiti: organiziranje tura, tiskanje majica, pisanje priča, snimanje amaterskih foto, audio i video zapisa, brigu o okolišu, animiranju novih članova i svekolikom zumiranju &

Mali Papuk & Svinjarevac

01.11.2015. Na sjevernoj strani Papuka, točnije u Slatini, temperatura u trenutku polaska ne prelazi 4°C, da bi nešto prije Djedovice na kratko pala na 0°C – brrrr. Srećom, već oko Novog Zvečeva temperatura raste na prihvatljivih 7°C, a tijekom pohoda je bilo cijelih 10, ako ne i više stupnjeva… Sve u svemu, pribiližavaju se dani kada će temperatura na vrhu Papuka padati strelovitom brzinom, posebno kada zapuše sjeverni ledeni vjetar i uvuče hladnoću u kosti. U svakom trenutku treba imati

Drenovački uskovac

25.10.2015. Neću pretjerati ako izjavim da sam se prvi put poslije dugo vremena, ponovno osjećao kao pravi, pravcati planinar. Razlog tome, nisu samo zanimljivi dečki i cure iz: Požege, Orahovice i Slatine – već prije svega izvrsna i iznimno zahtjevna planinarska tura (u prvom dijelu) koja se u povratku pretvorila u zabavnu vodenu avanturu, sa bezbroj prelazaka manje ili više nabujalog potoka. Sve skupa 16,9 km. Nažalost, Davor Matas (alias Osječki), je zbog bolova u leđima nenadano odustao od pohoda,

Velika – Trišnjica – Kaniška glava

25.10.2015. Zbog mojih i Borisovih zdravstvenih problema danas nismo išli na najavljenu rutu preko Drenovačkog uskokovca, već smo se odlučili za laganu šetnju i uživanje u prirodi Veličkog kraja. Od Velike smo se cestom uputili do Šumarskog fakulteta i Trišnjice, te se preko Tisovačke kose i Kaniške glave vratili do Planinarskog doma “Lapjak”. Mislili smo tamo popiti kavu, no dom je bio zatvoren, iako sa na net-u prije puta pročitao “Od Nove godine, godine u kojoj HPD Sokolovac ulazi u

Lagana tura

18.10.2015. Na podnaslov ove priče su me nagovorili, po sistemu “teško žabu u vodu natjerati” inače si ja baš nikada ne bih dozvolio ovakve ispade i prostakluke. #samokažem Kroz čičke do pi..e Dan prekrakrasan, takoreći kao iz bajke, a brojno stanje na startnoj crti 8 (slovima osam) planinara. Šapice iz Slatine su ovoga puta pojačane novim i starim članovima: Jasna, Vesna, Miša, Miloš, Vanja, a zatim naša standardna postava iz Višnjevca: Ivan i Jasna, i nesvrstani Davor Osiječki. 🙂 S obzirom