S obzirom da Šapice zadnjih nekoliko pohoda ne uspijevaju sinkronizirati svoje želje, promišljanja i svakodnevne obveze – započeli smo sa začaranim krugom telefonskih poziva i slanja privatnih poruka jedni drugima, pri čemu ostatak skupine nema pojma što se događa! Naime, dio Šapica želi hodati sve dalje i brže, tu su i oni što želi spavati dulje, ima članova koji ne podnosi nikoga i ne želi upoznavati nove ljude, a imamo i one koji bi se ponašali poput izletnika, i na
11.01.2015. Kako slike često imaju potrebu da se nametnu, tako su i ove požurile i čekale svoju tekstualnu verziju. Jutro je mamilo na osmijeh, kako i nebi kraj sunca koje je već oko 8 bilo neuobičajeno visoko. Pet junaka, dva limena ljubimca, ruksaci skoro napunjeni kobasicom. Sat pokazuje 8.30 i krećemo. Iz smjera Slatine kotrljamo se kvartetno u sastavu: Miša N. (iliti šofer), Jasna P., Dejan D. i ja. Poznate zavoje kratimo što papučicom gasa, što popunjavanjem životnih priča, a
06.01.2015. Iako bi naslov ove priče trebao glasiti “Umalo tri kralja”, odlučio sam ga skratiti jer se Davor u zadnji tren odlučio uputiti na Kapavac, umjesto na Leštat (Vučjak Kamenski), odakle Miroslav i moja malenkost kreću u ovu nadasve pitomu, i na mnogo načina prekrasnu divljinu. Što reći, osim da je “kraljevski dvojac” u 7 sati hodnje uspješno prevalio 21 kilometar i na kratko podčinio opaku i moćnu planinu. 🙂 Tijekom pohoda, susreli smo dvije srne i jednu lisicu, nešto
04.01.2015. Prvi ovogodišnji prohod je ustvari pohod stazom koju sam jučer (03.01.2015.) djelomično prošao sa kolegama iz Mađarske. Sukladno tome ovo danas je bilo najobičnije prohodavanje. 🙂 Stižem u 08:45 sati na Jankovac (475m/nv) koje je u tom trenutku sablasno prazan. Spremam se lagani i uzaludno iščekujem planinarske entuzijaste. No, što da se radi? Za nekoga tko dane provodi u samoći i tišini, kao ja, krajnje je dosadno hodati sam, ali bilo bi krajnje neozbiljno najaviti isti i ne pojaviti
03.01.2015. Az évnyitó havas Papuk túra összefoglalója! Szombat reggel elindultunk a 2015. év első Papuk túrájára Róbert vezetésével. Bár az éjszaka folyamán ónos eső tette csúszóssá az utakat de ez nem tántorított el bennünket. Sőt Bajáról és Mohácsról is csatlakoztak hozzánk. Minden gond nélkül odaértünk Jankovácra bár a felfelé haladó út igen jeges volt de a sofőrök nagyon ügyesek voltak. Odaérvén már Miša köszöntött bennünket aki végig kísért a túránkon. Kb. 9:00 órakor indult el a 29 főből álló kis
Već je postala tradicija da se na Novu godinu otisnem na Papuk i zajedno sa Šapicama idem na Ivačku Glavu. Ovo mi je treće takvo planinarenje na Novu godinu. Nakon bučnog dočeka Nove, budim se ujutro u 7 sati, pakiram stvari i krećem autom prema Jankovcu. U autu temperatura oko -12. Dosta hladno, ali pravi planinari se ne boje zime. Vozim cestom i osjećam se kao Pale sam na svijetu. Svi još spavaju dubokim snom i na cesti gotovo da
01.01.2015. Sada već tradicionalni novogodišnji pohod odrađujemo u maniri pravih majstora planinarenja. S jedne strane imamo planinarskog velemajstora Davora (sa više desetljeća planinarskog iskustva), a sa druge tu je planinarski pacer Valentin koji na planine ide samo zbog “lova na blago” (koji je u našim krajevima poznat kao geocache) iako to ne čini puškom ubojitom već GPS-om. Moram vam otkriti tajnu (pssst nemojte nikome reći) Valentin je do sada pronašao preko 1.600 kutijica sa blagom. Upravo je Dr. Zagy najveće
26.12.2014. Za toliko priželjkivani “bijeli Božić” dovoljno je pomaknuti guzicu od blagdanskoga stola i krenuti na jug (iz Slatine) odnosno na jugo-zapad (iz Osijeka) i doživjeti pravo pravcato snježno sljepilo. 🙂 Unatoč blizini snijega, očito je puno lakše: cendrati, kmečati i kukati nego se uputiti na 30-ak kilometara udaljeni: Papuk, Krndiju, Psunj ili Dilj goru. Na sreću, našu malu planinarsku nakupinu nije bilo potrebno nagovarati za odlazak u visoko gorje, dapače – Šapice još uvijek sa lakoćom uspijevaju pridobiti nove
21.12.2014. Odavno su Šapice prerasle slatinske okvire i postale na mnogo načina prava, pravcata slavonska planinarska nakupina. Danas su Šapice, zahvaljujući Kristijanu (36) i Atili (Atilla Kun – 38. god.) planinarima iz Pečuha – izašle iz hrvatskih okvira i prerasle u Internacionalnu planinarsku skupinu ili skraćeno “EU Šapice”. 🙂 Nije nešto, al’ nije da nije… Atila špreha lagano Engleski, a Kristijan rastura Hrvatski. Sve u svemu dobri su to dečki, samo još cure da im pronađemo. 😉 Pod dirigentskom palicom
14.12.2014. Park prirode Papuk, Hrvatski planinarski savez i Slavonski planinarski savez i ove godine obilježili su Međunarodni dan planina organiziranim Izletom na nepoznati Papuk – Uviraljka – Pjetlova kosa. Izlet je održan u nedjelju, 14. prosinca 2014., okupljanje planinara bilo je do 10 sati na Uviraljci. Potom su se svi sudionici uputili na Kneževu vodu gdje je službeno otvoreno novo sklonište za planinare “Kneževa voda”. Spomenuto planinarsko sklonište predstavlja dio nove turističke infrastrukture koja je napravljena u Parku prirode Papuk