Arhiva po ključnoj riječi: Róbert Welsch

Pljuskara

25.09.2016. Ispred Planinarskog doma “Đuro Pilar” (KT1) u Slavonskom Brodu okupila se međunarodna planinarska ekspedicija, kako bi u znoju lica svoji pohodila Dilj goru, taj nekoć moćni greben na dnu strašnog Panononskog mora. Da je tako svjedoči i vrsta pauka dosada neviđena na ovim prostorima. Velik je poput lokomotive, sa očima poput mandoline. Zubi su mu strašni, a krici žrtava glasni. 🙂 Na dvadesetak stupnjeva Celzijusa, bez kapi kiše i vjetra što mrsi kosu, hodali smo i gugutali baš kako

Kolut naprijed

18.09.2016. Velika planinarska nakupina (23) okupila se danas na Međi, kako bi u znoju lica svojih odradili pohod sastavljen od radosti & gadosti. 🙂 Pa krenimo redom. Radosti: Došli su nam kolege iz Mađarske: Robi, Marsija, Agi, Iren i Josef, i skoro sve živuće šapice: Ivan, Jasna 1, Vlasta, Svjetlana, Tomislav, Jasna 2, Damir, Ljiljana, Dubravka, Vedrana, Božana, Dobrila, Suzan, Dražen, Marija, moja malenkost, plus nekoliko malodobnih potomaka i budućih nada: Iva & Ana. 🙂 Početak pohoda krenuo je nizbrdo,

Od 25 do 77 godina (Krndija Gyalogtúra)

03.07.2016. Ovoga puta na startnoj crti imamo ne tako puno Mađara (kako smo navikli) i ne tako malo hrvatskih planinara. Naime iz Kutjeva je stigao trojac: Vinko, Predrag i još jedan (ime mu ne znam) 🙁 a zatim Velimir iz Bistrinaca i moja malenkost. Ukratko popravljamo se. Sve nas je više, i sve smo jači. Bolje smo naoružani (imamo kišobrane). Ne tako davno se znalo dogoditi da hodam sam-samcat sa više od trideset mađarskih kolega. Zamislite samo taj stres i

Šapice na Mecseku 2016. godine

10.04.2016. Najteži dio ovog planinarskog pohoda svakako je vožnja automobilom. Za mene nema gluplje i dosadnije stvari od drndanja u osobnom prometalu koje nije bicikl. 😉 No, znate kako se kaže “što se mora nije teško”. Lažu, teškoće su i dalje prisutne ali samo u glavi, jer se noge pritom uvelike odmaraju. 🙂 Šapice su danas s osmijehom na licu krenule iz: Slatine (Jasna i Miša), Osijeka (Ivan, Jasna, Sena, Dražen, Marija), Orahovice (Mira), Virovitice (Marina), Požege (Domagoj i Martina)

Zadnji dan zime

20.03.2016. Naša je mala planinarska nakupina, danas neizmjerno uživala u zadnjim trzajima zime (sezona 2015./2016.). Imali smo suho, lijepo i sunčano vrijeme sa prosječnom temperaturom od cca 15°C, dakako u plusu. Unatoč visokoj temperaturi i zelenilu prošaranom bojama proljetnih cvjetova, na najmanje desetak lokacija se zadržao snježno bijeli pokrivač koji je oduševio najmlađe sudionike (u dobi od 25 – 30 godina). 🙂 Ostatak ekipe prolazio je pokraj ledenih kristala kao da je riječ o lanjskom snijegu!? Vjerojatno ih je povećana količina

Velika, mala, taman

06.03.2016. Planinarske kolege, s ovu i onu stranu rijeke Drave, okupiše se danas u Velikoj kako bi zajedničkim snagama poharali moćnu planinu. U inat satelitima i svekolikom debilima što nagađaju kakvo će vrijeme biti – cijeli smo dan imali stabilne vremenske prilike (bez kapi kiše) sa prosječnom temperaturom od +8°C i brojna ozarena lica. Mađarskih kolega je bilo čak 36, a nas znatno manje. Planinari iz Slavonskog Broda su kemijali hoće li sa nama ili na Srijemušijadu i na kraju

Srčani pohod

03.01.2016. Zbog “obilnog” snijega koji je na Papuku dosegnuo 7-8 cm, su baš svi planinari iz Hrvatske (5) i Mađarske (najavljeno 25 – došlo 47) odustali od dolaska na Jankovac. I dok su sve Šapice ostale u toplini doma svoga, Mađarske kolege ipak stižu sa znatnim zakašnjenjem podno Papuka i parkiraju u centru Slatinskog Drenovca. Nažalost, ja sam tada već bio nadomak grebena Sokoline. 🙁 S obzirom na komplikacije koje bi izazvao moj povratak dolje: spust do Jankovca, preobuvanje obuće,

Croats and Hungarians people love hiking

27.12.2015. S obzirom da me Martina glatko odbila kada je riječ o pisanje priče, a ni druge cure se nisu baš nešto otimale – uvodno slovo napisao je Robi na milozvučnom, lako čitljivom i još lakše razumljivom mađarskom jeziku. 🙂 Pécsről kilencen túrtuk át magunkat a fagyos ködön, hogy a napsütötte Papukban találkozzunk horvát barátainkkal. Mišáék rekord létszámmal, tizenhatan jöttek el, így népes kis csapattal indultunk neki a napfényben fürdő hegyeknek. A csúcson 16,4 fok volt december 27-én. Ingujjban masíroztunk

MDP 2015.

13.12.2015. Voćin: a tónál 3-400(?) ember. Teát mérnek, csörögét osztogatnak. Ünnepi beszédek; felsorolják mennyi minden felől jöttek a turisták a Vajdaságtól kezdve Bergengóciáig. A magyarokat megtapsolják. Ezek vagyunk mi. Elindulunk, sok százan, fölfelé: Everest feeling, csak a hó hiányzik. A Markov grob fölötti irtásos gerincről gyönyörű a panoráma a Drávamelléket ködbe borító felhőpaplanra. 800m fölött hó is van már. A csúcson (Točak, 887m) elválunk a tömegtől és Mišáékkal az általam megálmodott útvonalon indulunk tovább. Továbbra is jelzetlen ösvényeken. Ahol van ösvény… Idén

Tour de Papuk part 3

11.10.2015. „Nincs szar idő, csak szar ember” van, mondta Istenben boldogult Horváth Tibi barátom egykor. Ennek jegyében indultunk ma a Papuk rengetegének, hogy megküzdjünk a túra során lehulló, a normális havi átlagnak megfelelő 30mm esővel. S nem is voltunk ám kevesen; a bátrak száma 20. Kecel, Baja, Bóly, Pécs, Osijek, Orahovica, Slatina fiai és lányai. Jutalmunk: folyónyi patakok, dübörgő vízesések, sötét ködbe burkolódzó, sejtelmes bükkösök, szalamandrákkal, fecsketárniccsal és mindenféle gombákkal ékes, buja mérsékelt övi esőerdő. Jankovacon pedig a meleg kávé/tea