Šapicima u tuzemstvu, danas je sa francuskih Alpa, običnom poštom stigla razglednica sa velikih visina (cca 3.000 m/nv) od Damira i Ljiljane Šmigovec koji tamo umiru od dosade i razmišljaju o zajedničkom znojenju sa nama. 🙂 Damir & Ljiljana
03.01.2016. Zbog “obilnog” snijega koji je na Papuku dosegnuo 7-8 cm, su baš svi planinari iz Hrvatske (5) i Mađarske (najavljeno 25 – došlo 47) odustali od dolaska na Jankovac. I dok su sve Šapice ostale u toplini doma svoga, Mađarske kolege ipak stižu sa znatnim zakašnjenjem podno Papuka i parkiraju u centru Slatinskog Drenovca. Nažalost, ja sam tada već bio nadomak grebena Sokoline. 🙁 S obzirom na komplikacije koje bi izazvao moj povratak dolje: spust do Jankovca, preobuvanje obuće,
01.01.2016. Ovo je prvi “Novogodišnji pohod”, poslije više godina, na kojem smo susreli druge planinare, točnije stare znance iz: Slavonskog Broda, Velike i Alilovaca, a zatim i izletnike koji su takoreći korak do prvog planinarskog pohoda. Posebno me dojmio mladi par izletnika iz SB-a i to ponajviše zbog silnih komplimenta koje smo izmijenjali tijekom kratkog trilateralnog susreta. 🙂 Ukratko nismo sami, niti najluđi. Ima nas, ima… Iako je broj palninara u najavi bio nešto veći, u konačnici na startnu crtu dolaze:
29.12.2015. Fantastični trio (Jasna, Mladen i Ena) 29.12.2015. godine osvojio Snježnik (1506 m/nv) na Patku. Tri i pol sata čiste uživancije na prekrasnom suncu i još boljim pejzažima. Prešli smo oko 12 km zahvaljujući početnom lutanju, ali mi to radije nazivamo zagrijavanjem od 4 km. Ukratko… vrijeme izmišljeno, krajolik bajkovit, raspoloženje na nivou, puno osmijeha = vrh Snježnik. Dom je potpuno obnovljen, hrana vrhunska, a i psi su dobrodošli. Toplo preporučamo ovu nezahtjevnu, maksimalno hedonističku rutu! Mi se sigurno vraćamo čim
27.12.2015. S obzirom da me Martina glatko odbila kada je riječ o pisanje priče, a ni druge cure se nisu baš nešto otimale – uvodno slovo napisao je Robi na milozvučnom, lako čitljivom i još lakše razumljivom mađarskom jeziku. 🙂 Pécsről kilencen túrtuk át magunkat a fagyos ködön, hogy a napsütötte Papukban találkozzunk horvát barátainkkal. Mišáék rekord létszámmal, tizenhatan jöttek el, így népes kis csapattal indultunk neki a napfényben fürdő hegyeknek. A csúcson 16,4 fok volt december 27-én. Ingujjban masíroztunk
20.12.2015. A što da vam kažem? Ivan je najavio pohod po istočnoj Krndiji i predvidio vrijeme trajanja istog u sekund i kilometražu u metar. Ali to nije sve! Niti jednom me nije pitao za tumačenje zemljovida i određivanje pozicije u prostoru, čak ni gdje je sjever!? Biti će da sam ga dobro obučio. 😉 Šalu na stranu. Bravo Ivane. Bravo mi. Moj Endomondo kaže preko 20km, iako je, to kao i uvijek, malo nabildana cifra, ipak nam služi kao referenca i
13.12.2015. Voćin: a tónál 3-400(?) ember. Teát mérnek, csörögét osztogatnak. Ünnepi beszédek; felsorolják mennyi minden felől jöttek a turisták a Vajdaságtól kezdve Bergengóciáig. A magyarokat megtapsolják. Ezek vagyunk mi. Elindulunk, sok százan, fölfelé: Everest feeling, csak a hó hiányzik. A Markov grob fölötti irtásos gerincről gyönyörű a panoráma a Drávamelléket ködbe borító felhőpaplanra. 800m fölött hó is van már. A csúcson (Točak, 887m) elválunk a tömegtől és Mišáékkal az általam megálmodott útvonalon indulunk tovább. Továbbra is jelzetlen ösvényeken. Ahol van ösvény… Idén
06.12.2015. U planinarskoj kući “Tivanovo” (220m/nm), dulji niz godina okupljaju se planinari iz cijele Slavonije, a povremeno tu navrate i zaljubljenici u visoko gorje iz drugih dijelova Hrvatske, Bosne i Hercegovine, i Mađarske. Šapice su danas prihvatile poziv na druženje u Gazijama, u našoj standardnoj maniri “malo u društvu – malo solo” jer smo tako navikli, i teško će nas od toga odviknuti. Smisao ovakvih masovnih skupova je u upoznavanju istomišljenika, druženju i zajedničkim pohodima, od početka do kraja. No
29.11.2015. 3M ili u prijevodu – Mira iz Feričanaca, Mira iz Orahovice i Miša iz Slatine. Malo je falilo da se naslov ove priče pretvori u “4M na snijegu”. Nažalost treća mlada dama i četvrta sudionica pohoda iz Našica je zbog nenajavljenih poslovnih obveza odustala u zadnji čas (šmrc). No, ako me intuicija ne vara, upravo bi ta četvrta M-ica napisala ovu priču i vi biste dragi posjetitelji & čitatelji portala “planinarimo.info” sada uživali u jednom sasvim novom viđenju današnjeg
29.11.2015. Na utrci “Papučki cener 2015”, koja se trči od Velike od Anđine barake (10 km) u spomen na jedanaest poginulih hrvatskih branitelja 1991. godine, među brojnim natjecateljima danas su sudjelovali Vlasta, Jasna i Velimir, a nakon dugo vremena sreli smo i Darka Dolovskog, koji je nekada s nama planinario (a danas je obećao da će se ponovo priključiti). Sunčano vrijeme je privuklo zavidan broj natjecatelja (iako ne znam službenu brojku, meni se čini oko 50-tak) manje-više vrsnih sportaša –