Prokleti vrh
02.02.2020.
Nekoliko sati je dovoljno od prve ideje, dogovora i polaska od doma na planinarenje, pogotovo ako je sunčan dan nakon niza maglovitih. Tako smo jutros na poseban (palindromski) datum 02.02.2020. krenuli iz Koprivnice prema Zapadnom Papuku. Vozili smo se do mjesta Nova Krivaja gdje je trebalo ostaviti kombi, ali za potvrdu da li smo na dobrom putu smo upitali grupu Mađara koja je očekivala “Šapice”!
Tu smo bili malo iznenađeni, kakve “Šapice”, kako baš da naiđemo na grupu koja nam ne može pomoći!? Uspon smo počeli od izletišta “Skoblar” i nastavili kroz neopisivo blato do Crnog vrha. Da izbjegnemo blato do koljena hodali smo preko posječenih trupaca i grana koje su nas jako usporavale. Tako smo se opet spojili s Mađarima i Šapicama i saznali kakva je to posebna grupa entuzijasta zaljubljenih u planinarenje.
Uz razgovor smo došli do Crnog vrha na 865 m/nv odakle je prekrasan pogled, napravili pauzu za obrok, zatim lagano spuštanje kroz bukovu šumu do Vranog kamena i povratak istom stazom do kombija! Kroz nova poznanstva, prekrasan sunčan dan i na kraju nas šestoro iz Koprivnice postajemo članovi “Šapica”! Pozdrav svima, ljudi krenite na brege i planine!
Lidija Briški
Danas smo imali čast odraditi prvi ovogodišnju turu s našim mađarskim kolegama. Kako su oni poznati po veoma brzom koraku malo smo bili obeshrabreni, ali kako smo većinom bili jednom ili nijednom na ovom vrhu odlučili smo ipak otići.
Na startnoj liniji okupila šarolika skupina šapica iz Slatine, Virovitice, Našica, Požege, Sibinja, Kutjeva i naravno naše kolege iz Mađarske. Imali smo priliku ugostiti prvu četveronožnu šapicu iz Mađarske. Malac je pravi slatkiš ali i maratonac. 🙂
Vrijeme je bilo iznimno toplo što je značilo da nam je otopilo sav snijeg, a ostavilo mnogo blata, koje vjerojatno ne bi bilo ovakva blatna kaljuža, da šumarski radnici nisu doprinijeli rušenjem i izvlačenjem stabala. Sve u svemu naš put do Crnog (Prokletog) vrha bio je popločan blatom u svim njegovim oblicima. 🙁
Iako smo od startne linije do Crnog Vrha imali samo 4 km zračne linije – trebalo nam je nešto oko 2 sata da to svladamo, pa smo se pošteno oznojili. Putem susrećemo druge planinare i naše nove Šapice iz Koprivnice.
Naša nakupina, sada uvećana za nove članove, kreće put dalje.
Nakon kratke okrijepe i štambiljanja knjižica, uživamo u pogledu i krećemo prema Vranom kamenu (712 m/nv). Vrh je prepun velikih kamenja prekrivenih mahovinom koja ga čini idealnim za fotografiranje, a mi smo to itekako iskoristili. Za uzeti štambilj morali smo se malo spustiti i tek tada shvatili da je jedini pout natrag upravo onaj kojim smo i došli. 🙁
S tugom oko srca, suzom u oku okrećemo se i hitamo natrag. Ovaj put smo na Crnom vrhu nabasali na mješovitu virovitičko – osječku ekipicu napravili neizbježno fotkanje i nakraju mili moji kuda koji.
Put nastavljamo u manje više istom sastavu i dolazimo do onog najblatnijeg dijela gdje smo se svi molili da barem netko upadne u blato kako bi razgalio umorno mnoštvo. 🙂
Bilo kako bilo, to se na sreću / žalost kamermana nije dogodilo, ali je zato nekolicina nas otkrila drugi put jer smo jednostavno zapeli s druge strane prosjeke.
Pri samom završetku pohoda morali smo preći potočić u kojem smo očistili blatne cipelice. Naši mađarski prijatelji ukazali su nam da su malene četke za čišćenje uistinu prikladne za ovakve situacije. Naučili smo nešto novo i korisno.
I napokon, nakon 18 km našem pohodu je došao kraj. 🙂 Umorni, blatni ali ipak sretni idemo našim kućicama gdje nas čekaju topli čaj, piđžame i krevetić.
Marija Bešlić
Már annyira lazák vagyunk, hogy meg sem számoljuk a csapatot, a nagy nemzetközi kavarodásban. Igaz, nem is lehet ezt egzakt módon kivitelezni. Ma is csatlakozik hozzánk 5-6 fő, aztán leválnak, de jön másik kettő. Vagy akárhány. Szóval, olyan 20-25-en lehettünk. 12 magyar, meg egy eb, meg 8 horvát, meg aztán még 6 másik horvát, aztán meg 2. Így persze soha nem készül csoportkép sem újabban.
De a lényeg, hogy senkit nem veszítettünk el! Horvát barátaink egyre gyorsulnak, különösen a bródi hölgyek géppuskalábúak, így szinte végig magyaros tempóban mentünk, úgy kellett visszafognom a bandát, nehogy kisodródjunk a kanyarban! Az erdészet most egy kicsit megnehezítette a dolgunkat, főleg felfelé menetben volt fárasztó a sárdagasztás, de erről mindig az jusson az eszünkbe, ha nem lenne fakitermelés, akkor nem lenne út sem, ha nem lenne út, mi sem járnánk arra. A táj a sebeket néhány éven belül befoltozza, mi meg jókat kirándulunk majd 1-2 év múlva ugyanott. Addig meg másfelé.
Róbert Welsch
Prisjetimo se na kratko rute kojom smo hodali: Krupa dol pokraj Đulovca > Izletište Skoblar (445 m/nv) > Crni vrh (865 m/nv) ujedno i K.T. 34 SPP-a > Geodetska točka – Dujanova Kosa (830 m/nv) > Vrani kamen (712 m/nv) najzapadnija K.T. 35 SPP-a > Izvor “Široko vrelo” koji je Robi očistio i voda je ponovno potekla 🙂 > povratak istim putem.
Ružne stvari: Sve skupa odradili smo približno 19 km Zapadnog Papuka, iako se to ne vidi na tragu. Naime, izvikani i debelo precijenjeni Garmin pametni sat se opet zblesirao, pa je zaboravio memorirati prvih 0.7 ili 0.8 km. Sa žaljenjem konstatiram da je “spravica” preskupa i napravljena da traje koliko i garantni rok (max. 12 mj.). Trenutačno ima 18 mjeseci i već me nekoliko mjeseci zajebava. 🙁 Kako? Startam sat i on krene memorirati trag, pokazuje sve parametre (prijeđenu udaljenost, brzinu kretanja, otkucaje srca, nadmorsku visinu…), i kad slučajno bacim pogled na njega konstatiram da pokazuje samo vrijeme i datum, kao da ga nisam uopće pokrenuo. Nikakvo upozorenje, bipkanje, vibriranje. Ništa… Ponovno ga startam i radi normalno… Ima bug ili se nešto smrdalo. Ono što su napravili šumari je apokalipsa, stravičan nered, krš i lom. Tuga… 🙁
Lijepe stvari: U goste nam je došla Šapica Ena sa Lošinja i donijela morski štih, pa nove friške šapice iz Mađarske, Virovitice i iznimno simpatična šestorka iz Koprivnice. Tko zna, možda uskoro bude neka najava i poziv na zajedničko znojenje iz Koprivničkog ogranka. 🙂 Natašini kolači od bundeve bez šećera, Marijini imendanski (mljeckavi) kolači koje smo pojeli do zadnje mrvice i tražio se liz/griz više. 😉 Pojavio se Miloš iz VT, sreli smo mlade i lijepe ZanatLije. Pronašao sam dva krasna srca (kameno i drveno). Snimio nešto malo audio i video materijala. 🙂 Markacije su još uvijek solidne, putokazi obnovljeni, kućica na vrhu je u dobrom stanju. Ekipa planinara kao i uvijek izvrsna, dobro raspoložena, raspričana, nasmijana, željna novih izazova, hodanja i druženja.
Miša Nicinger
