10. godina Šapica (2. dio)
04.11.2018.
Šapice su i današnjim pohodom na Ivačku glavu nastavile proslavu 10. rođendana. Na poziv se odazvalo najviše šapica iz Mađarske (13) a iz Hrvatske nešto manje (9), no kako saznajemo bilo je onih koji su planirali doći (našički ogranak) ali su ostali bez prijevoza. Unatoč slabom odazivu i potpunom izostanku osječkog ogranka, uspješno smo učlanili dvoje novih šapica iz Slavonskog Broda: Anita i Josip, u pratnji šaponje Siniše. 🙂 Nažalost nisam kod sebe imao “drvene medaljone” da ih uručim mladom paru iz Đakova (Hrvoje i Maja) koji su skitali u pratnji “Ene” (kuja sa kitnjastim repom). Nadam se da će biti još prilike za zajedničke znojne susrete…
Róbert Welsch: “Tizenkilencen indultunk neki ma a Papuk hegyeinek, de ebből csak az a biztos, hogy tizenhárman voltunk Magyarországról. Hol itt, hol ott csapódtak ugyanis hozzánk hosszabb-rövidebb távra emberek és egyéb létformák. A maximális létszám huszonnégy ember, egy kutyus és egy drón volt. Hol volt, hol nem volt köd is. És jól elfáradtunk az alig 14 kilométeres távon a tagolt és nehezen járható terepen. Lényeg a lényeg; a foglalkozás elérte célját, senkit sem az otthoni problémák izgattak (hanem az, hogy ne törje ki a nyakát). Horvát barátainknak pedig köszönjük a mai túrát!”
Hrvoje Jurić: “Današnja kratka ruta trebala je biti od Anđine barake (prijevoj kad se ide od Slatinskog Drenovca prema Velikoj) do Ivačke glave, što je neka 3-4 kilometra “starim planinarskim putem”. Ali prilikom dolaska na sam vrh Ivačke glave (913 mnv) susreli smo “Šapice”, skupinu planinara koja svaki plan izleta objavi na svojim stranicama, a može se priključiti tkog god želi i misli da je sposoban uspješno završiti. Ovaj puta s njima su bili i planinari iz Mađarske, pa smo se do prijevoja svi zajedno vratili preko Koprivnatog brda (852 mnv). Moram priznati da je bilo umalo i na sve četiri. 🙂 Međutim, kad smo već tu, odlučili smo posjetiti i Nevoljaš (720 mnv) koji se nalazi jedva 20 min od prijevoja. Tu je i odličan vidikovac (drvena piramida), a bez obzira što nam je magla kvarila vidljivost uspio sam podići dron i uhvatiti koji kadar. Umjesto 1 h na kraju smo ostali cca 4 h i upoznali zaista divne ljude. ♥”
Ukratko, dan lijep, nimalo vruće, a ni hladno, malo rosulje, povremeno magla, suho i bez blata, dobro društvo iz nekoliko država i županija, novi prijatelji, zanimljivi susreti sa planinarima iz Zagreba, Osijeka, Požege.
Posjetili smo Jankovac, prehodali Greben Sokoline, provukli se kroz Mordor, naslikavali se na Ivačkoj glavi, spuštali se starim šumarskim putem, popeli sve (svi) na moje brdo, sokunili do Nevoljaša preko Anđine kolibe, stvorili zajedničke uspomene na presušenom Jezercu, i laganim korakom odradili “Žene 10 minuta” pa na Jankovac. Sve skupa oko 13,5km (Endomondo laže, a Garmina sam prekasno uključio). Prava pravcata laganica i uživancija. 🙂
U najavi 2. rođendanskog pohoda je pisalo: Jankovac (475m) > Greben Sokoline > Kožić hrast (708m) > Mordor > Ivačka glava (912,5m) > Stari šumarski put > Mišino brdo (Koprivnato brdo – 852m) > Nevoljaš (720m) > Jezerce (560m) > Žene 10 min. > Jankovac.
Na početku pohoda se sladimo krafnama sa linoladom koje je donesao brat Tomislav iz Donjeg Miholjca. Dobre su, i slatke, još da su bile vruće. 😉
Ostatak je druženje i zezanje, svatko na svoj način. Usput susrećemo mnoge i vodimo kurtoazne razgovore. Smiješimo se u prolazu, pravimo se važni.
Lijep pozdrav svima, sovu i s onu stranu Papuka i rijeke Drave. Vidimo se dragi naši.
Miša Nicinger
Pogled iz zraka…
Fotke su priložili: Robi, Tibor, Imre, Hrvoje.
