SOS pohod

20140810_papuk_mala10.08.2014.

Planovi se mijenjaju tijekom jučerašnjeg dana, večeri, noći pa čak i u ranim jutarnjim satima. Ukratko od četvorice najavljenih (Davor, Miroslav, Dejan i moja malenkost) u konačnici na pohod krećem sasvim sam.

Zašto? Bilo mi je žao onako dobrog sendviča, koga sam spremio još navečer… 🙂

SOS iz naslova znači “Sad Opet Sam” mada mi padaju i bolji slogani na pamet, posebno kada su u pitanju planinarski susreti sa suprotnim spolom. 😉

Bila je to prigoda da naslikavam “sam sebe” i reklamiram svoje kvalitete. He, he, hvalite me usta, kad neće nitko drugi.

No koga briga, vi znate da je uvijek slikam ono što imam pri ruci. Kad se na pohodu pojavi veća skupina planinara – tada svaka luda zna napraviti video i foto session. Stvar je znato teža kada sve to treba napraviti u vlastitoj režiji, a zgodnih cura i dečki nema u krugu od nekoliko kilometara.

Program “Endomodno” je jednog trenutka ostao bez signala, pa sada ne znam jesam li hodao više ili manje od onoga što je on tamo sračunao i iscrtao na grafikonima, no to nije niti važno.

Od Jankovca sam krenuo Talijanskim jarkom, Majerovim livadama (tamo nisam godinama bio – uvijek idemo nekom Ciginom prečicom) pa Nevoljaš, Lapjak, Tauberove stijene. Nazad istim putem do Nevoljaša, a onda radim kobnu pogrešku i spuštam se onom zaraslom skijaškom stazom.

Jedva sam živu glavu izvukao i na pola puta nekako skrenuo desno u šumu gdje je prohodnost 100%, a na stazi jedva 20%. U konačnici sam prehodao isušeno “Jezerce” i vratio se na Jankovac.

Putem sam sreo jedan mladi i nadasve zgodni par neiskusnih planinara. Malo smo ljudikali (mogli smo i više, ali ja nisam bio raspoložen za upoznavanje) i svako svojim putem.

Većih aktivnosti što se tiče planinara nije bilo. Pri tome mislim na upisne knjige na kojima se hvata paučina. No, i to će se ubrzo promijeniti jer nam za par tjedana dolazi jesen, a tada planinari pohrle osvajati brda i doline… 🙂

Na “Tauberovim stijenama” sam bio razigran pa sam odlučio pozdraviti Šapice na Velebitu. Poslao sam im preko nekoliko fotografija o pozdrava. No sudeći po njihovim “statusima” nisu on-line od sinoć. Sretno im bilo!

Žao mi je što su sudionici današnjeg pohoda odustali (jedan zbog bolesti, drugi zbog gostiju, treći jer mu se nije dalo…), no biti će prilike za odmjeriti snage i zajedničko znojenje. 🙂

Miša Nicinger

 

3 comments

  • Davor

    Još ubaci “plivanje petkom” 20 km i možeš na triatlon.
    200 km bajsa, 20 km plivanja i trideset planinarenje.

  • Jasna

    I mi smo na Velebitu ponavljali da nam je žao što nisi s nama -:)

  • Ivan

    A mogao si sve to s nama i na Velebitu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*