Crni Psunj
10.03.2019.
Kako ono početi!? Miša, ovo ti je drugi put da se izvlačiš, dosta tih fora, stvori se u nedjelju! 😉 Dan savršen, mi kao uvijek puni adrenalina spremni za akciju. Nema našeg Ivana, ali zamjena mu je rame uz rame, došli pod Robertovu stegu, ajme meni ti naši vodiči…
Prvo u stavu mirno, pa u vojnički juriš. Na polaznoj liniji okupilo se nas 29. i jedan vjerni četveronožac Marci koji je skroz bio tu negdje oko nas (osjeti pas k’o je dobar čovjek). 😀
Požeški ogranak od nas četvero zna se tko je to 😇 dečki iz veličko-jakšičkog ogranka, posebno ću naglasiti da se pojavio konačno Miroslav koji je ludo mirisao, pa smo nas dvije k’o pčelice zujale skroz oko njega. 😉 I još dvoje zaljubljenih Našičana, ostatak sve Mađari, koji su i domaćini pohoda.
Krećemo u osvajanje Javorovice 912 m/nv na Psunju. 🏔 Ustvari može se reći utrka kreće, trčećim korakom grabimo uz prvi uspon, pa opet uspon, uspon, još uspona i tako kažu 9 km ne brojim više, dahćemo, stenjemo, skidamo sve sa sebe (nema Miše i kamere pa skidamo sve).
Do vrha imamo dvije vojničke pauzice, samo što sjednem, ustajem, ajme ne mogu više… Sve se to isplati, pogled neprocjenjiv, zrak, ptice, cvijeće…
Malo pomalo dolazimo do izvora Orljave, ne moram vam objašnjavati – tanki mlaz vode teče, tu je i lončić, nek’ se nađe. 😊
Odlučujemo da ćemo tu ručati, a to je tek raj za moje oči (ne za Franjine) svega po ruksacima, jedemo, pijemo (rakiju/palinku – uhhh i pivo) sve što planinari vole…. Svašta kruži okolo naokolo, stomaci puni, treba se skotrljat nazad!!!
Robertovo budno oko već pomalo daje znak za pokret… Krećemo istim tempom, trčimo, trčimo, trčimo, ali dobro znali smo šta nas čeka. Veselim tempom sve to privodimo kraju, kotrljamo se, kližemo i već smo na kraju.
Zaboravili smo već sve te teške uspone, ostvarili u nogama nekih 17 km i svi sretni i zadovoljni, izljubili se do idućeg susreta…
Moram pohvaliti našeg Roberta i njegovu ekipu, dobro su brinuli za nas i dobro nas nahranili! ❤
Do idućeg susreta budite mi veseli i nasmijani. Pozz od moje malenkosti Sandra 🐾
Sandra Krvarić
A mai kiránduláson megnéztük, milyen a koratavasz a Psunjban?
Más-e, mint másutt? Más, bizony!
Míg a Mecsek, vagy a Papuk majd szétdől a sok hunyortól, míg a Papukban és a környező réteken, árokpartokon most kaszálni lehetne az illir sáfrányt, addig a Fekete-Psunj sokkal tartózkodóbb. Az alsóbb régiókban nagy párnákban szártalan kankalin nyílik és nincs más virág. Feljebb a kakasmandikó kizárólagos, amit a csúcsrégióban a hóvirág vált. Mindegyik tömegesen, monokultúrában, más virág véletlenül sem vegyül közé. Érdekes. Fekete harkályt viszont ma többet is láttunk.
Harmincan mentünk egyébként neki a nagy hegynek: 9 horvát, 20 magyar és Marci kutya. 2 óra alatt felszaladtunk a csúcsra. 6 kilométeren 800m szint volt; szóval gratulálok a bandának!
Szép kirándulás volt, jövő vasárnap a Nyugati-Papukban folytatjuk!
Róbert Welsch
