Šapice na Mečeku
09.04.2017.
Baš kako je i obećao i najavio – Robi je ispunio i realizirao međunarodnu planinarsku turu & avanturu po Mečeku: Remete-rét > Sós-hegy > Büdöskút > Szuadó > Jakab-hegy (Zsongor-kő) > Farkas-forrás > Éger-völgy > Gégen-kút > Vörös-hegy > Remete-rét ukupne duljine 18,5 km.
A zatim je i napisao par riječi o današnjem pohodu:
“Sokszor számoltuk, de kétszer egymás után soha nem lett ugyanaz a végeredmény, úgyhogy nem tudjuk, hányan voltunk. Az átlag 37,5. Napsütés, madárdal, medvehagyma-fesztiválba öltözött zöldülő, virágos erdő, vidám, szeretetre méltó társaság – a barátaim. A lehető legjobb társaságban és helyen töltöttük ezt a vasárnapot is.”
(Róbert Welsch)
Sve što vas zanima možete pronaći u video zapisu i galeriji fotografija…
Ovo je bio 2. od ukupno tri dogovorena pohoda sa našim kolegama iz Mađarske. Za početak moram istaknuti da su naše mađarske kolege planinari, osim Robija, Petera i Erike oni su prave, pravcate Šapice! 🙂
Naime, tijekom godina imali smo znatan broj susreta i upoznali na desetine, pa čak i stotine planinara iz Mađarske sa kojima smo hodali. No, kako to već biva u životu – neki su odustali, neki se ugojili, razboljeli, ostarjeli, udomili, oženili, udali, rodili djecu pa se kao jedina konstanta u cijelom tom društvu pojavljuje ovaj trojac bez kormilara. 😉
Ovoga puta sam ponio kameru ali sam zaboravio upaliti Endomondo pa nemam GPS trag, no zahvaljujući Ivanu i njegovim tehnikama, ipak imamo što za pokazati.
Od šapica se na startnoj crti pojavilo društvance iz Osijeka: Ivan & Jasna, Ivica, Suzana. Iz Valpova nam je došao: Marko, iz Virovitice: Marina, iz Orahovice: Mira, iz Feričanaca: još jedna Mira, iz Našica: Ana Marija, a zatim i nekoliko nas iz Slatine: Jasna, Vesna, i moja malenkost.
Ovog smo puta na Mečeku imali prekrasno suho i na momente toplo vrijeme, i što je jako bitno nimalo blatno. Srijemuš, cvijeće i ptičice su kao i kod nas u prvom planu. Stiče se dojam da imaju svega više nego mi, i ljudi, i žena, i flore, jedino fauna nije baš zastupljena. No to je vjerojatno zbog blizine velikog grada, puno ljudi, a vjerojatno i lovaca…
Raspoloženje je bilo jako dobro, Mađari puni svojih kolačića, a dobili smo i pozive za zajedničke hodnje i bicikliranja, sve u svemu izlet za 5. Imali smo i poduku o mjestima i malo iz povijesti, ono baš kako treba biti. Te ovo je “ovo”, te ono je “ono”, i sve tako… 🙂
Najljepše je dakako bilo na vidikovcu na kojem smo se naslikavali i ludovali kao pravi turisti iako nismo prvi put tamo… Sram nas bilo. Ljudi su se samo zgledali… Prosto mi je bilo neugodno. Ah… 😉
Pohod nije bio odveć težak, iako smo imali par uspona i propisno se oznojili, ponajviše neki od nas koji su povremeno trekkirali i nosili teške (čitaj preteške) nove 50 litarske ruksake. Uf.
Dragi moji, hvala vam svima na ugodnom druženju. Do novog susreta ostajte mi vedri, čili i nasmijani bili.
Miša Nicinger
