Kutjevačka obilaznica

14.04.2018.

Današnji pohod je na mnogo načina bio zanimljiv i iznimno ugodan, i to ne samo starim članovima, nego i svim novopridošlicama. Sukladno tome iskoristio sam gužvu i učlanio nekoliko lijepih, mladih i odvažnih planinara (sve skupa 8 komada) u naše redove. Jaaaoooj si ga njima – kad im počnu stizati duplo veće rate za struju i vodu, a možda i za telefon. Jbg. Tako je to kad želite biti Šapice i Šaponje. 😉 Ne brinite se… s vremenom se rate smanje i poveća vam se potrošnja živežnih namirnica i dakako računi za cipeletine. 🙂 No istovremeno će vam se smanjiti posjeti liječnicima. Ukratko: kako god okrenete – na dobitku ste!

Ana Marković počinje svoju priču sa “Moj prvi planinarski grupnjak”  i dodaje: “Za nekoga tko se nekoliko puta popeo na Ivančicu i Jankovac rekla bi da sam planinarski amater. Za planinarska društva sam samo slušala od drugih i škicala preko neta. E danas sam se odvažila na planinarenje s društvom Bršljan Jankovac u društvu Šapica. Ruta duga 26km, kažu teško, meni samo motiv za krenuti.

Krenulo je po meni prerano u 06:00 sati to je prije sunca za one koje ne znaju! Nakon pekare i kave u Našicama, okupljanja u Kutjevu, s par trčanja u WC i konstantnog zijevanja pitala sam se što je meni to trebalo. Napokon krenuli u pohod…

U startu s par preranih pauza sam gunđala, a što su spori. Nakon par sati hoda sam opet postavila pitanje “šta je meni to trebalo?” – dok nisam ugledala potok pun vina, tada je sve dobilo smisao.

Odgovor na ono pitanje je da trebaš napraviti što nisi nikad – izaći iz komforne zone i nadati se najboljem. Priroda predivna, sto ljudi – sto ćudi, pomakla sam svoje mogućnosti, upoznala razne ljude (ljude spasioce, ljude krpelje i one koji se pojave u pravo vrijeme na pravom mjestu). Ipak se sve događa s razlogom.

Na kraju dana nakon par čaša vina i umornih nogu super iskustvo, jedva čekam opet. Uz napomenu naučite koliko miliampera ima vaša baterija na mobu.” 🙂

Ivana Sović dodaje: “Sanja i ja, smo pokušale složiti rime u busu, ali nije išlo. Dojmovi veliki k’o kućaaa, al’ se inspiracija odmara nakon 9 sati koračanja. 🙁

Toliko mi je bio dobar izlet da ne mogu sklopiti riječima. Sljedeći put sa Šapicama pišem cijelu pričuuuu.” 🙂

I sad opet malo ja… Evo već 00:25 sati, video zapisu treba još sat vremena da se podigne. Uf, sve bude gotovo oko 01:45 sati jer trebam i par stotina MB fotografija podići na server. Nije lako raditi reportaže u sitne sate… Ivana, Ivana, baš si mogla koju rečenicu napisati da ne moram ja tu izmišljati, a oči su mi na pola koplja. Ana me spasila, i za to ću joj se duboko zahvaliti, kad-tad. Npr. s palačinkama sa lino-ladom i malinama. 🙂

Ukratko domaćini (Kutjevčani) su po tko zna koji put pokazali da umiju i znaju prirediti doček za goste. Bilo je tu ića i pića: za doček prije starta, zatim tijekom pauze kod Planinarske kuće “Mlaka” i za oproštaj kod Krsnikovih tj. našeg Vinka. Mali nije samo dobar vinar i planinara, on je i domaćin kakvog nema na daleko.

A ni vodič nam nije za baciti. Eh, pa jasno da nije kad je Ivan potekao iz redova Šapica i danas je VIP Šaponja, a ne tamo neki parazitski Bršljan. 😉 Shvatili ste. Svi su dobri, no mi smo ipak malo bolji.

A što da vam kažem? Hodali smo preko 25 km u dobrom društvu, neki su shvatili bit i prihvatili (što milom, što silom) 🙂 upis u Šapice, neki drugi su nas optužili da smo sekta (tko ih hebe), neki treći su se pravili “neuki”, a najviše je bilo onih koji su bili “svoji na svome” – točnije zaljubljenici u planine na Krndiji. Pa tko to može platiti?

Spomenimo i “Kutjevačku obilaznicu” tj. našu današnju rutu: Kutjevo (trg Graševine) > Vila Vinkomir (322 m) > Dobra voda (570 m) > Petrov vrh (701 m) >  Međa > Kapavac (792 m) > Tromeđa > Lovačka kuća “Dobra voda” (ručak) > Rogin kamen > Lipe (760 m) > Planinarska kuća Mlaka (653 m) > Cugerland > Kutjevo (trg Graševine).

Dan prekrasan, podloga suha, temperatura visooooka, raspoloženje na planinarskom nivou. Susreli smo se u znoju lica naših, razišli u suzama i obećali jedni drugima “vidimo se”. Neka bude tako. 🙂

Lijep pozdrav svima i ostajte mi vedri, nasmijani i rumeni.

Miša Nicinger

Fotke je priložio i Dražen Šmit.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*